Uticaj zvuka (Soundscape) na kvalitet života

prof. dr Slobodan Jovičić
Centar za unapređenje životnih aktivnosti, Gospodar Jovanova 35,Beograd

Rezime

Dejstvo zvuka na čoveka, štetno ili pozitivno, nije sporno. Normalno je pažnja bila prvo posvećena štetnom i neželjenom dejstvu koje utiče na zdravlje čoveka i njegovu efikasnost u radu. Istraživanjima, razvojem metoda merenja, kontrole i redukcije buke i na kraju ustanovljavanjem zakonskih normi i regulativa, štetno dejstvo zvuka je stavljeno pod potpunu kontrolu. Takvo stanje stvari omogućilo je istraživačima pomeranje fokusa istraživanja sa buke na pozitivno dejstvo zvuka – na kvalitet čovekovog života. Kako iskustveno tako i eksperimentalno pokazalo se da zvuci prirode, tj. soundscapes, najpozitivnije deluju na čoveka. Međutim, interakcija soundscape-a i čoveka nije jednoznačna već višeznačna, multidimenzionalna, i da bi ova interakcija bila efikasna neophodna su raznovrsna istraživanja kako bi efekti soundscape-a bili optimalni. No, bez obzira što istraživanja idu svojim tokom pozitivni efekti soundscape-a u prirodi se sve masovnije upražnjavaju. U ovim aktivnostima naročito prednjači Japan odakle su i plasirani pojmovi kao što su soundscape ecology i shinrin-yoku ili forest bathing (kupanje u šumi).

Nije na odmet spomenuti rezultate istraživanja Ministarstva zdravlja, rada i ishrane Japana iz 2000. godine gde je naveden podatak u ispitivanju 32.000 mladih japanaca da je njih 54,2%  okarakterisalo faktor stresa kao “vrlo visok” ili “relativno visok” [15]. Ministarstvo je navelo da u pojedinim starosnim grupama taj procenat ide od 60% do 70%. Ovi podaci jasno pokazuju da su savremena visoko razvijena društva “visokostresna” društva i da mnogi pojedinci, i ako nisu zahvaćeni bilo kakvom bolešću, sebe percipiraju nezdravom osobom.

U svakom slučaju priroda u kojoj je i ponikao čovek – landscape, pruža čoveku najveći mir, spokojstvo, relaksaciju stresa, zadovoljstvo i sreću, a samim tim i najbolji kvalitet života u holističkom smislu. Očekujem da će i ovaj rad biti potsticaj skorim istraživanjima uticaja soundscape-a i landscape-a na čoveka na fiziološkom, psihološkom, neurofiziološkom i kognitivnom planu.

Literatura:

[1]          Truax B. Handbook for acoustic ecology. Cambridge, USA: Cambridge Street Publishing, 1999.
[2]          Andringa T.C., Lanser J.J.L. How Pleasant Sounds Promote and Annoying Sounds Impede Health: A Cognitive Approach. Int. J. Environ. Res. Public Health, 2013, 10, 1439-1461.
[3]          Jovičić S. Govorna komunikacija: fiziologija, psihoakustika i percepcija. Nauka, Beograd, 1999.
[4]          Ising, H.; Kruppa, B. Health effects caused by noise: evidence in the literature from the past 25 years. Noise Health, 2004, 6, 5-13.
[5]          Simonović M., Kalić D., Pravica P. Buka: štetna dejstva, merenje i zaštita. Prosveta, 1982.
[6]          Alvarsson J.J., Wiens S., Nilsson M.E. Stress Recovery during Exposure to Nature Sound and Environmental Noise. Int. J. Environ. Res. Public Health, 2010, 7, 1036-1046.
[7]          Brown A.L. Advancing the concepts of soundscapes and soundscape planing. Proc. of ACOUSTICS, 2011, paper no 115.
[8]          Davies W.J. et al. Perception of soundscapes: An interdisciplinary approach. Applied Acoustics, 74, 2013, 224-231.
[9]          Davies W.J. et al. The positive soundscape project. 19th International Congress on Acoustics, Madrid, 2-7 September 2007.
[10]        Ulrich, R.S. View through a window may influence recovery from surgery. Science, 1984, 224, 420-421.
[11]        Jeon J.Y., Lee P.J., You J., Kang J. Acoustical characteristics of water sounds for soundscape enhancement in urban open spaces. J Acoust Soc Am, 2012,131,2101–2109.
[12]        Pheasant R.J., Fisher M.N., Watts G.R., Whitaker D.J., Horoshenkov K.V. The importance of auditory–visual interaction in the construction of ‘tranquil space’. J Environ Psychol, 2010, 30, 501–509.
[13]        Oleg Medvedev O., Shepherd D., Hautus M.J. The restorative potential of soundscapes: A physiological investigation. Applied Acoustics, 96, 2015, 20–26.
[14]        Jovičić S.T., Kašić Z. Govorna ekspresija emocija. Poglavlje u knjizi: S.T. Jovičić, M. Sovilj (urednici): Govor i jezik: interdisciplinarna istraživanja srpskog jezika, I; 2004, 185-213.
[15]        Tsunetsugu Y., Park B.J., Miyazaki Y. Trends in research related to ‘‘Shinrin-yoku’’ (taking in the forest atmosphere or forest bathing) in Japan. Environ Health Prev Med, 2010, 15, 27–37.